EKSPERTSKI UGAO
Zdravlje i bezbrižno odrastanje počinju od prvog dana
Pedijatar prati dete od rođenja, kroz najranije dane i godine, predškolski i školski uzrast, sve do puberteta i punoletstva.
Ali pedijatrija nije samo lečenje kada se pojavi problem.
Redovne kontrole, pravilna ishrana, fizička aktivnost i edukacija roditelja važan su deo brige o zdravlju deteta od najranijeg uzrasta. Praćenjem rasta i razvoja i razgovorom sa roditeljima moguće je na vreme uočiti potrebe deteta, ali i pomoći roditeljima da donesu dobre odluke u svakodnevnoj brizi o njemu.
Posebno je važno formirati zdrave navike dok dete raste. Ishrana i način života u ranom periodu mogu imati posledice i kasnije, tokom odrastanja i puberteta. Prevencija gojaznosti, dijabetesa i drugih zdravstvenih problema zato počinje mnogo pre nego što se oni pojave.
Dr Desanka Mršić, specijalista pedijatar, govori o tome zašto su redovne kontrole, savetovanje i podrška roditeljima važan deo pedijatrijske brige.
Jer kada govorimo o zdravlju dece, cilj nije samo reagovati kada se pojavi problem.
Prevencija počinje na vreme.
Stručnost se ne završava diplomom
Dr Ivana Šarac — medicina, nauka i kontinuirano usavršavanje
Iza svakog dobrog medicinskog saveta stoji znanje koje se neprestano nadograđuje.
Dr Ivana Šarac svoj profesionalni put gradila je kroz medicinsko obrazovanje, postdiplomske studije i usavršavanje u inostranstvu, a svoje iskustvo nastavila da razvija kroz rad u Srbiji i Institutu za medicinska istraživanja.
Takav put donosi nešto više od formalnog obrazovanja.
Donosi naviku da se medicina posmatra kroz dokaze, da se nova saznanja neprestano preispituju i da se znanje primeni na konkretnog čoveka — njegove potrebe, navike i život.
U Klinici BALANS želimo da upravo takav pristup bude osnova rada sa pacijentima.
Jer savremena medicina ne znači samo pratiti ono što je novo.
Znači razumeti zašto je nešto novo važno — i kome zaista može da pomogne.
Hormon rasta nije važan samo za rast.
Kada govorimo o hormonu rasta, najčešće mislimo na rast deteta. Međutim, njegova uloga je mnogo veća i proteže se kroz različite faze života.
U ovoj epizodi serijala Ekspertski ugao, dr Vesna Cvetković govori o ulozi hormona rasta na razvoj koštanog i mišićnog tkiva, metabolizam, kardiovaskularni sistem i moždane funkcije.
Hormon rasta utiče na brojne procese u organizmu, a njegova uloga povezana je i sa raspoloženjem, samopouzdanjem, psihosocijalnim funkcionisanjem i osećajem opšteg blagostanja.
Zato hormon rasta nije samo priča o tome koliko ćemo porasti. To je priča o funkcijama koje su važne mnogo duže od detinjstva.
Dijabetes nije samo broj
Više od 700.000 ljudi u Srbiji živi sa dijabetesom, a veliki broj ljudi svoju bolest otkrije tek kada se pojave prvi ozbiljni simptomi ili komplikacije.
Ali iza svake statistike nalazi se jedan čovek. Dijabetes nije isti za svakog pacijenta. Kao što nisu iste ni njegove životne okolnosti, potrebe i mogućnosti da se sa bolešću nosi.
U razgovoru sa dr Draganom Zdravkovićem otvaramo temu dijabetesa, ali i jedno šire pitanje savremene zdravstvene zaštite: da li pored znanja i stručnosti imamo dovoljno vremena da se posvetimo svakom pacijentu kao pojedincu?
Jer svaki pacijent ima svoju životnu i zdravstvenu priču. I svaki pacijent zahteva poseban pristup.
BALANS donosi više od jedne priče o zdravlju. Razgovore sa stručnjacima. Iskustva pacijenata. Priče koje pomažu da bolje razumemo bolesti i život sa njima.
Istražite sadržaje BALANSA.
Lečenje gojaznosti ne počinje u ordinaciji.
Gojaznost kod dece i adolescenata postaje jedan od najvećih izazova savremene medicine.
Iako danas postoje efikasne terapijske mogućnosti za određene grupe pacijenata, one predstavljaju samo jedan deo ukupnog lečenja.
U ovoj epizodi serijala Ekspertski ugao, dr Vesna Cvetković objašnjava kada se terapija razmatra kod adolescenata, kako deluje i zbog čega je usvajanje zdravih životnih navika od najranijeg uzrasta i dalje najvažniji korak u prevenciji i lečenju gojaznosti.
Jer najbolji rezultati počinju mnogo pre nego što terapija postane potrebna.
Dijabetes često ne boli. Upravo zato može biti opasan.
Jedan od najvećih izazova u lečenju dijabetesa jeste činjenica da bolest u početku najčešće ne daje jasne simptome. Mnogi ljudi se osećaju potpuno zdravo i zato odlažu promenu životnih navika ili odlazak lekaru.
U ovoj epizodi serijala Ekspertski ugao, profesor dr Dragan Dimić objašnjava zašto je rana dijagnoza toliko važna, kako nastaju hronične komplikacije dijabetesa i zbog čega uspešno lečenje ne zavisi samo od terapije, već i od aktivnog učešća samog pacijenta.
Jer najbolja borba protiv komplikacija počinje mnogo pre nego što se one pojave.
Dan kada saznate da vaše dete ima dijabetes
Ispovest majke o šoku, prihvatanju i novom početku.
Saznanje da dete ima dijabetes tip 1 donosi bezbroj pitanja i opravdan strah od nepoznatog.
Kroz autentičnu priču majke Snežane, vodimo vas kroz trenutke koji menjaju život – od prvog susreta sa insulinom i navikavanja na novu ishranu, do pronalaska mira i povratka deteta svakodnevnim hobijima.
„Novi ritam… novi izazovi… novi oslonci. Kada shvatite da niste sami, strah nestaje, dolazi sigurnost.”
Šta ćete saznati u epizodi?
- Kako izgleda psihološko prihvatanje dijagnoze u porodici.
- Koliko razumevanje lekara i okoline olakšava proces.
- Kako doći do funkcionalne svakodnevice u kojoj dete nesmetano raste i trenira.
CGM senzor ne pokazuje samo broj
Koliko iznosi glukoza u ovom trenutku važno je pitanje. Ali jednako je važno znati i u kom smeru se ona kreće.
CGM senzori omogućavaju kontinuirano praćenje glukoze i pružaju uvid u njene promene tokom dana i noći. Tako možemo bolje razumeti kako na glukozu utiču hrana, fizička aktivnost, stres i druge svakodnevne situacije.
U ovoj epizodi serijala „Ekspertski ugao“, dr Vesna Cvetković govori o značaju CGM senzora za decu i adolescente sa dijabetesom tipa 1 i njihove roditelje, kao i o tome kako savremena dijabetes tehnologija može doprineti boljoj kontroli bolesti i kvalitetnijem svakodnevnom životu.
CGM senzor nije zamena za redovne lekarske kontrole i laboratorijske analize.
Endokrinologija u Nišu i može li Google da zameni klinički pregled lekara?
Danas odgovore na zdravstvena pitanja često prvo tražimo na internetu. Ali informacije koje pronađemo online ne mogu zameniti razgovor sa lekarom, klinički pregled i sagledavanje pacijenta kao celine.
U ovoj epizodi serijala Ekspertski ugao, profesor dr Dragan Dimić govori o odnosu savremene medicine prema pacijentu, ali i o razvoju endokrinologije u Nišu, oblasti kojoj je posvetio decenije svog profesionalnog rada.
Jer iza svake dijagnoze nalazi se čovek – a dobar lekar mora da vidi i jedno i drugo.