Zašto ste stalno umorni? Kada uzrok možda nije stres, već štitasta žlezda?

Piše: Profesor dr Dragan Dimić
Serijal: Bolesti štitaste žlezde | Deo 1 – Prepoznajte problem

„Samo sam umoran…“

Koliko puta ste sebi to rekli u poslednjih nekoliko meseci?
Možda ste pomislili da je razlog posao, manjak sna ili svakodnevni stres. Vikend prođe, odmorite se jedan ili dva dana, ali osećaj iscrpljenosti ne nestaje. Budite se bez energije, teško se koncentrišete, a aktivnosti koje su vam ranije bile sasvim uobičajene sada zahtevaju mnogo više napora.
Povremeni umor je normalna pojava i gotovo svako ga ponekad oseća. Međutim, kada traje nedeljama ili mesecima i počinje da utiče na kvalitet života, vreme je da se zapitate da li vam organizam šalje važnu poruku.
Jedan od mogućih razloga može biti poremećaj rada štitaste žlezde.

Štitasta žlezda – mali organ sa velikim uticajem

Štitasta žlezda nalazi se u prednjem delu vrata, odmah ispod grkljana. Iako je mala, njena uloga u organizmu je izuzetno velika.
Hormoni koje proizvodi učestvuju u regulaciji gotovo svih važnih funkcija organizma:

• brzine metabolizma,
• potrošnje energije,
• telesne temperature,
• rada srca,
• rada mozga,
• raspoloženja,
• kvaliteta sna,
• telesne težine,
• zdravlja kože i kose.

Možemo je zamisliti kao dirigenta jednog velikog orkestra. Kada dirigent vodi orkestar pravilno, svi instrumenti sviraju u harmoniji. Kada se njegov rad poremeti, posledice se osećaju u gotovo svakom delu organizma.
Zbog toga bolesti štitaste žlezde često ne izazivaju samo jedan simptom, već čitav niz naizgled nepovezanih tegoba.

Kako izgleda umor kada je povezan sa štitastom
žlezdom?

Pacijenti retko kažu:
“Mislim da imam problem sa štitastom žlezdom”.
Mnogo češće opisuju svoje stanje ovako:
„Nemam više energije kao ranije.“
„Kao da sam stalno bez snage.“
„Mogu da spavam deset sati i opet sam umoran.“
„Posle posla nemam volje ni za šta.“
Takav umor se često razvija postepeno. Ljudi se naviknu na njega i počnu da ga smatraju normalnim delom života.
Upravo zbog toga mnogi poremećaji rada štitaste žlezde ostanu neprepoznati mesecima, pa čak i godinama.

Simptomi koje ne treba zanemariti

Umor je samo jedan od mogućih znakova da štitasta žlezda ne funkcioniše kako bi trebalo.
Obratite pažnju ako uz njega primećujete i neke od sledećih simptoma.

Stalno vam je hladno
Dok drugima odgovara temperatura u prostoriji, vi tražite džemper ili ćebe.
Kod usporenog rada štitaste žlezde metabolizam se usporava, pa organizam proizvodi manje toplote. Zbog toga osobe sa hipotireozom često imaju izražen osećaj hladnoće.

Kosa vam opada više nego ranije
Pojačano opadanje kose ne mora uvek biti znak hormonskog poremećaja, ali može biti jedan od njegovih prvih simptoma.
Kada se javi zajedno sa umorom, suvom kožom ili promenama telesne težine, svakako zaslužuje dodatnu pažnju.

Dobijate ili gubite kilograme bez jasnog razloga
Hormoni štitaste žlezde imaju važnu ulogu u regulaciji metabolizma.
Kod usporenog rada žlezde metabolizam može biti sporiji, pa pojedini pacijenti lakše dobijaju na telesnoj težini.
Sa druge strane, ubrzan rad štitaste žlezde može dovesti do mršavljenja uprkos dobrom apetitu.
Važno je naglasiti da promene telesne težine nisu uvek posledica bolesti štitaste žlezde, ali
mogu predstavljati jedan od znakova da je potrebno dodatno ispitivanje.

Srce ubrzano lupa
Neki pacijenti prvo odu kod kardiologa jer osećaju ubrzan rad srca ili preskakanje.
Tek kasnije se ispostavi da uzrok nije srce, već pojačan rad štitaste žlezde.

Teško se koncentrišete
Mnogi pacijenti opisuju osećaj kao da im je „glava u magli“.
Zaboravljaju sitnice, teže održavaju pažnju ili im je potrebno više vremena za obavljanje svakodnevnih zadataka.
Ovakve tegobe mogu imati različite uzroke, ali su česte i kod poremećaja rada štitaste žlezde.

Da li svaki umor znači bolest štitaste žlezde?

Ne.
I upravo je to važno naglasiti.
Umor može biti posledica:

• hroničnog stresa,
• nedostatka sna,
• anemije,
• nedostatka vitamina,
• depresije ili anksioznosti,
• hroničnih infekcija,
• drugih hormonskih poremećaja.

Zbog toga nije moguće postaviti dijagnozu samo na osnovu simptoma ili rezultata pretrage na internetu.
Pregled kod endokrinologa ima za cilj da utvrdi da li su tegobe zaista povezane sa radom štitaste žlezde ili postoji neki drugi uzrok koji zahteva drugačiji pristup.

Kako se postavlja dijagnoza?

Dobra dijagnostika počinje razgovorom.
Važno je da lekar razume vaše simptome, kada su počeli i kako utiču na svakodnevni život.
U zavisnosti od tegoba, mogu biti potrebni:

• laboratorijske analize hormona,
• određivanje antitela,
• ultrazvuk štitaste žlezde,
• dodatne analize kada za to postoji razlog.

Nije svakom pacijentu potrebno isto ispitivanje. Upravo zato je individualni pristup jedan od najvažnijih delova endokrinološkog pregleda.

Kada je vreme da zakažete pregled?

Razgovor sa endokrinologom preporučuje se ukoliko:

• umor traje više nedelja ili meseci,
• budite se bez energije uprkos dovoljnom snu,
• primećujete promene telesne težine bez jasnog razloga,
• osećate stalnu hladnoću ili preznojavanje,
• pojačano vam opada kosa,
• imate promene u laboratorijskim nalazima štitaste žlezde,
• neko u porodici ima bolest štitaste žlezde.

Što se problem ranije prepozna, veće su mogućnosti da se uspešno kontroliše i da se spreče komplikacije.

Najčešća pitanja pacijenata

Da li je umor uvek znak bolesti štitaste žlezde?
Ne. Umor može imati brojne uzroke. Međutim, kada traje dugo ili je praćen drugim simptomima,
potrebno je razmotriti i mogućnost hormonskog poremećaja.

Da li je dovoljno uraditi samo TSH?
Ne uvek. Kod pojedinih pacijenata potrebno je uraditi dodatne hormonske analize, antitela ili
ultrazvuk. O tome odlučuje endokrinolog nakon pregleda.

Da li su bolesti štitaste žlezde česte?
Da. Spadaju među najčešće endokrinološke poremećaje, naročito kod žena, ali se mogu javiti u
svim životnim dobima.

Kada je vreme da se obratite endokrinologu?

Ako se prepoznajete u simptomima opisanim u ovom tekstu, nemojte ih ignorisati niti pokušavati
da sami postavite dijagnozu.

Pravovremeni pregled može pomoći da se otkrije pravi uzrok tegoba i odredi da li je potrebno
lečenje ili samo redovno praćenje.

U sledećem tekstu
Hashimoto, hipotireoza ili hipertireoza? Šta zapravo znače ove dijagnoze i kako ih
razumeti?