Šećer u krvi vam je malo povišen? Možda je sada pravi trenutak da sprečite dijabetes

Piše: dr Danijela Stojić, specijalista interne medicine, endokrinolog
Serijal: Dijabetes | Deo 1 – Prepoznajte problem

„Doktore, rekli su mi da mi je šećer u krvi malo povišen. Da li treba da brinem?“

Ovo je jedno od najčešćih pitanja koje pacijenti postavljaju nakon sistematskog pregleda ili rutinskih laboratorijskih analiza.
Većina ljudi se tada oseća potpuno dobro. Nemaju tegobe, normalno funkcionišu i zato pomisle da nalaz nije naročito važan.
„Verovatno je bilo zbog večere.“
„Ponoviću analize za nekoliko meseci.“
„Nije to ništa strašno.“
I upravo tu mnogi naprave grešku.
Blago povišen šećer često nije razlog za paniku, ali jeste razlog da zastanete i proverite zbog čega je do njega došlo. U pojedinim slučajevima to može biti prvi znak da organizam sve teže reguliše nivo glukoze u krvi i da se nalazi u fazi koja prethodi razvoju dijabetesa.
Dobra vest je da je upravo tada moguće učiniti najviše.

Dijabetes ne nastaje preko noći

Jedna od najvećih zabluda jeste da se dijabetes pojavi iznenada.
U stvarnosti, kod većine ljudi bolest se razvija postepeno.
Godinama pre nego što se postavi dijagnoza, organizam šalje prve signale da nešto nije u ravnoteži. Problem je što ti signali često nisu dovoljno izraženi ili ih jednostavno ne povezujemo sa šećernom bolešću.
Zbog toga veliki broj ljudi sazna da ima dijabetes tek kada se pojave komplikacije ili kada laboratorijske analize pokažu značajna odstupanja.

Šta znači kada je šećer “na granici”?

Povišena vrednost glukoze ne znači automatski da imate dijabetes.
Postoji stanje koje nazivamo predijabetes.
To znači da je nivo šećera viši od normalnog, ali još uvek nije dovoljno visok da bi se postavila dijagnoza dijabetesa.
Predijabetes treba posmatrati kao upozorenje, a ne kao bolest.
To je period u kojem organizam pokazuje da mu je potrebna pomoć i kada promenama životnih navika često možemo usporiti ili čak sprečiti razvoj dijabetesa tipa 2.
Upravo zato je važno da ovakav nalaz ne zanemarite.

Zašto dijabetes često nema simptome?

Kada govorimo o dijabetesu tipa 2, najveći problem je upravo to što se bolest dugo razvija bez jasnih tegoba.
Mnogi ljudi godinama nemaju nikakve simptome.
Drugi primete promene, ali ih pripisuju umoru ili svakodnevnom stresu.
Kada se simptomi pojave, najčešće se javljaju:

• pojačana žeđ,
• učestalo mokrenje,
• izražen umor,
• zamagljen vid,
• sporije zarastanje rana,
• češće infekcije.

Međutim, odsustvo simptoma ne znači da bolest nije prisutna.
Zbog toga su preventivni pregledi i laboratorijske analize od velikog značaja.

Ko ima povećan rizik?

Neće svaka osoba sa blago povišenim šećerom razviti dijabetes, ali određeni faktori povećavaju rizik.
Veću pažnju treba obratiti ukoliko:

• imate višak kilograma,
• neko u porodici ima dijabetes,
• imate povišen krvni pritisak,
• fizički ste nedovoljno aktivni,
• laboratorijske analize pokazuju povišene masnoće,
• imali ste gestacijski dijabetes tokom trudnoće,
• imate više od 45 godina.

Prisustvo jednog ili više faktora rizika ne znači da ćete sigurno oboleti, ali znači da je važno redovno kontrolisati svoje zdravlje.

Da li se dijabetes može sprečiti?

Ovo je verovatno najvažnije pitanje.
Kod dijabetesa tipa 2 odgovor je u velikom broju slučajeva – da, razvoj bolesti može se odložiti ili sprečiti.
Pravovremeno otkrivanje predijabetesa daje mogućnost da se kroz promene načina života, kontrolu telesne težine, pravilnu ishranu i redovnu fizičku aktivnost značajno smanji rizik od razvoja bolesti.
Kod nekih osoba biće potrebno i dodatno praćenje ili terapija, ali najvažnije je da se reaguje na vreme.

Nemojte čekati da se pojave simptomi

Jedna od najvećih grešaka jeste razmišljanje:
“Kada budem imao simptome, otići ću kod lekara.”
Kod dijabetesa upravo tada često gubimo dragoceno vreme.
Što se poremećaj metabolizma šećera ranije otkrije, veće su mogućnosti da se spreči ili uspori razvoj bolesti i smanji rizik od komplikacija.

Kada je vreme da se obratite endokrinologu?

Razgovor sa endokrinologom preporučuje se ukoliko:

• laboratorijske analize pokažu povišen šećer,
• rečeno vam je da imate predijabetes,
• u porodici postoji dijabetes,
• imate višak kilograma ili druge faktore rizika,
• želite da procenite svoj rizik i dobijete savet kako da ga smanjite.

Pregled ne znači da ćete odmah dobiti dijagnozu ili terapiju. Često je njegov cilj upravo suprotan – da se proceni rizik i preduzmu koraci koji mogu sprečiti razvoj bolesti.

Najčešća pitanja pacijenata

Da li jedan povišen nalaz znači da imam dijabetes?
Ne. Dijagnoza se ne postavlja na osnovu jednog merenja. Nekada je potrebno ponoviti analize ili uraditi dodatna ispitivanja.

Šta je predijabetes?
Predijabetes je stanje u kojem je nivo šećera viši od normalnog, ali još uvek nije dovoljno visok da bi se postavila dijagnoza dijabetesa. To je važan signal da je vreme za promene i dodatnu procenu.

Ako nemam simptome, da li treba da brinem?
Dijabetes tipa 2 može godinama postojati bez izraženih simptoma. Upravo zato su preventivne kontrole od velikog značaja.

Da li se predijabetes može izlečiti?
Predijabetes nije bolest u klasičnom smislu, već stanje povećanog rizika. Kod mnogih osoba promena životnih navika može dovesti do normalizacije vrednosti šećera i značajno smanjiti verovatnoću razvoja dijabetesa.

Kada je vreme da se obratite endokrinologu?

Ako vam je šećer u krvi prvi put bio povišen ili imate više faktora rizika za razvoj dijabetesa, nemojte čekati da se pojave tegobe.
Pravovremeni razgovor sa endokrinologom može pomoći da razumete svoje rezultate, procenite rizik i napravite plan koji će dugoročno sačuvati vaše zdravlje.
Ponekad upravo jedan pregled i nekoliko pravovremenih promena predstavljaju razliku između razvoja bolesti i njenog uspešnog sprečavanja.

O autoru

dr Danijela Stojić, specijalista interne medicine, endokrinolog 

U sledećem tekstu
Šta zapravo znači dijagnoza dijabetesa?