Dijabetes nije samo povišen šećer. Šta zapravo znači ova dijagnoza?

Piše: Profesor dr Dragan Dimić
Serijal: Dijabetes | Deo 2 – Razumevanje dijagnoze

„Doktore, imam dijabetes. Šta sada?“

Kada pacijent prvi put čuje dijagnozu dijabetesa, najčešće ne razmišlja o laboratorijskim nalazima. Razmišlja o svom životu.
Da li ću morati da primam insulin?
Da li više nikada neću smeti da pojedem kolač?
Da li ću imati ozbiljne komplikacije?
Da li sam nešto pogrešno radio?
Ovakva pitanja su potpuno prirodna. Međutim, važno je znati da dijagnoza dijabetesa nije kraj normalnog života. Ona je početak jednog novog odnosa prema zdravlju, u kojem su znanje, redovne kontrole i dobra saradnja sa lekarom od presudnog značaja.
Prvi korak je da razumete šta dijabetes zapravo jeste.

Dijabetes nije bolest šećera – već poremećaj načina na koji organizam koristi šećer

Glukoza, odnosno šećer iz hrane, predstavlja osnovni izvor energije za naše ćelije.
Da bi glukoza iz krvi ušla u ćelije, potreban je insulin – hormon koji proizvodi pankreas.
Kod osoba sa dijabetesom taj proces je poremećen.
To može značiti da organizam ne proizvodi dovoljno insulina ili da insulin više ne deluje dovoljno efikasno.
Rezultat je isti – nivo šećera u krvi raste.
Ako takvo stanje traje dugo, povišen šećer može postepeno oštetiti krvne sudove, nerve, bubrege, oči i druge organe.
Upravo zato cilj lečenja nije samo da se “spusti šećer”, već da se dugoročno sačuva zdravlje celog organizma.

Dijabetes nije isti kod svih ljudi

Jedna od najvećih zabluda jeste da postoji samo jedna vrsta dijabetesa.
Najčešće se susrećemo sa dva tipa bolesti.

Dijabetes tip 1
Kod dijabetesa tipa 1 imuni sistem uništava ćelije pankreasa koje proizvode insulin.
Organizam tada više ne može da proizvodi dovoljne količine ovog hormona i insulin je neophodan za život.
Ovaj oblik bolesti najčešće se javlja kod dece i mlađih osoba, ali može nastati i u odraslom dobu.

Dijabetes tip 2
Dijabetes tipa 2 je daleko češći.
Kod njega organizam i dalje proizvodi insulin, ali ćelije na njega više ne reaguju dovoljno dobro. Vremenom pankreas postaje sve manje sposoban da nadoknadi taj poremećaj.
Ovaj oblik bolesti razvija se postepeno i često godinama ne daje izražene simptome.
Upravo zbog toga mnogi pacijenti dijagnozu dobiju sasvim slučajno, nakon rutinskih analiza.

Gde se u celu priču uklapa predijabetes?

Predijabetes nije isto što i dijabetes.
To je stanje povećanog rizika.
Organizam već pokazuje prve znake poremećenog metabolizma glukoze, ali još uvek nije ispunjen kriterijum za dijagnozu dijabetesa.
To je period u kojem postoji velika mogućnost da se, uz odgovarajuće promene životnih navika i redovne kontrole, razvoj dijabetesa uspori ili spreči.
Zbog toga predijabetes ne treba ignorisati, ali ni doživljavati kao razlog za paniku.

Šta znači HbA1c?

Pacijenti često pitaju:
“Šta je važnije – šećer koji sam izmerio jutros ili HbA1c?”
Za razliku od pojedinačnog merenja glukoze, HbA1c pokazuje kakve su bile prosečne vrednosti šećera u krvi tokom prethodna dva do tri meseca.
Zato predstavlja jedan od najvažnijih pokazatelja u postavljanju dijagnoze i praćenju uspešnosti lečenja.
Drugim rečima, HbA1c govori mnogo više o dugoročnoj kontroli bolesti nego jedan pojedinačni nalaz.

Dijabetes nije samo broj na papiru

Jedna laboratorijska vrednost sama po sebi ne govori dovoljno.
Dve osobe mogu imati isti nivo šećera u krvi, a potpuno različite potrebe za lečenjem.
Zbog toga endokrinolog ne posmatra samo laboratorijske rezultate.
Važni su i:

• godine života,
• telesna težina,
• krvni pritisak,
• masnoće u krvi,
• druge bolesti,
• način života,
• nivo fizičke aktivnosti,
• porodična istorija bolesti.

Tek kada se sagleda cela slika, moguće je napraviti plan lečenja koji odgovara konkretnom pacijentu.

Da li dijabetes znači da ćete odmah dobiti insulin?

Ne.
Ovo je jedna od najvećih briga pacijenata.
Kod osoba sa dijabetesom tipa 2 lečenje najčešće počinje promenom životnih navika i, po potrebi, lekovima u obliku tableta ili drugih savremenih terapija.
Insulin se uvodi kada za to postoji medicinski razlog.
Kod dijabetesa tipa 1 insulin je neophodan od samog početka, jer organizam više ne može da ga proizvodi.
Važno je razumeti da insulin nije znak da je bolest “teža”, već terapija koja organizmu omogućava da normalno funkcioniše kada je to potrebno.

Dijagnoza nije razlog za strah – već prilika da zaštitite svoje zdravlje

Mnogi pacijenti dožive dijagnozu kao lošu vest.
Međutim, mnogo je opasnije imati dijabetes i ne znati za njega.
Kada se bolest otkrije na vreme, moguće je:

• držati šećer pod kontrolom,
• sprečiti ili odložiti komplikacije,
• sačuvati zdravlje srca, bubrega i očiju,
• voditi kvalitetan i aktivan život.

Znanje o bolesti jedan je od najvažnijih delova lečenja.

Kada je vreme da se obratite endokrinologu?

Pregled kod endokrinologa preporučuje se ukoliko:

• laboratorijske analize potvrde dijabetes ili predijabetes,
• imate nedoumice u vezi sa svojim nalazima,
• želite drugo mišljenje o terapiji,
• uprkos lečenju ne uspevate da regulišete vrednosti šećera,
• želite da saznate kako da smanjite rizik od komplikacija.

Razumevanje dijagnoze prvi je korak ka uspešnom lečenju.

Najčešća pitanja pacijenata

Da li dijabetes tipa 2 uvek nastaje zbog loše ishrane?
Ne. Ishrana i telesna težina predstavljaju važne faktore rizika, ali na razvoj bolesti utiču i genetika, godine života, nivo fizičke aktivnosti i drugi faktori.

Da li je dijabetes nasledan?
Nasledni faktor povećava rizik, posebno kod dijabetesa tipa 2, ali ne znači da će se bolest sigurno razviti.

Da li je HbA1c isto što i šećer u krvi?
Ne. Glukoza pokazuje trenutnu vrednost šećera, dok HbA1c govori kakva je bila prosečna regulacija šećera u prethodna dva do tri meseca.

Da li dijabetes može dugo da postoji bez simptoma?
Da. Upravo zato se mnogi slučajevi otkrivaju tokom preventivnih pregleda ili rutinskih laboratorijskih analiza.

Kada je vreme da se obratite endokrinologu?

Dijagnoza dijabetesa nije nešto čega treba da se plašite, ali jeste nešto što treba da razumete.
Što bolje poznajete svoju bolest, lakše ćete učestvovati u njenom lečenju i doneti odluke koje dugoročno čuvaju vaše zdravlje.
Razgovor sa endokrinologom pomoći će vam da razumete svoje nalaze, dobijete odgovore na pitanja koja vas brinu i napravite plan lečenja prilagođen upravo vama.

U sledećem tekstu
Kako izgleda prvi pregled kod endokrinologa zbog dijabetesa? Koje analize su potrebne, da li ćete odmah dobiti terapiju i šta možete da očekujete od prve posete?