Zašto ne možete da smršate, iako pazite šta jedete?

Piše: dr Danijela Stojić, specijalista interne medicine, endokrinolog 
Serijal: Gojaznost | Deo 1 – Prepoznajte problem

„Ne razumem… jedem manje nego ranije, a kilogrami ne mrdaju.“

Ako ste makar jednom izgovorili ovu rečenicu, niste jedini.
Mnogi ljudi godinama pokušavaju da smršaju. Promene način ishrane, izbace slatkiše, krenu u šetnju ili teretanu, izgube nekoliko kilograma, a onda se sve vrati na početak.
Posle nekoliko takvih pokušaja često pomisle:
“Verovatno nemam dovoljno volje.”
“Mora da radim nešto pogrešno.”
“Takav mi je metabolizam i tu nema pomoći.”
Istina je da višak kilograma nije uvek samo posledica toga koliko jedemo ili koliko se krećemo.
Na telesnu težinu utiču brojni faktori, a kod nekih ljudi upravo hormoni, metabolizam ili druga zdravstvena stanja mogu biti deo problema.
Zato je važno da, pre nego što započnete još jednu dijetu, pokušate da razumete zbog čega organizam zadržava višak kilograma.

Zašto je mršavljenje nekome lako, a nekome veoma teško?

Verovatno poznajete osobu koja kaže:
“Jedem šta god poželim i nikada se ne gojim.”
Sa druge strane, postoje ljudi koji imaju utisak da se goje i kada jedu manje nego ranije.
Iako to može delovati nepravedno, istina je da telesna težina zavisi od mnogo više faktora nego što mislimo.
Na nju utiču:

• genetika,
• godine života,
• nivo fizičke aktivnosti,
• kvalitet sna,
• stres,
• hormoni,
• određeni lekovi,
• bolesti koje usporavaju metabolizam.

To ne znači da su hormoni uzrok svakog viška kilograma, ali znači da nije uvek dovoljno samo „manje jesti“.

Dijete često rešavaju posledicu, ali ne i uzrok

Većina ljudi je tokom života probala više različitih dijeta.
Neke daju brze rezultate.
Druge obećavaju gubitak velikog broja kilograma za kratko vreme.
Međutim, ono što mnoge obeshrabri jeste činjenica da se izgubljeni kilogrami nakon nekoliko meseci često vrate.
To nije znak da ste „pogrešili“ ili da nemate dovoljno discipline.
Vrlo često znači da uzrok problema nije otkriven.
Ako ne znamo zbog čega dolazi do povećanja telesne težine, teško je očekivati da će bilo koja dijeta dati trajan rezultat.

Da li hormoni mogu biti razlog zbog kojeg ne uspevate da smršate?

Da, ali ne uvek.
Ovo je važno naglasiti.
Mnogi ljudi veruju da je svaki višak kilograma posledica hormonskog poremećaja.
Sa druge strane, ima i onih koji potpuno odbacuju tu mogućnost.
Istina je negde između.
Određeni hormonski poremećaji zaista mogu otežati mršavljenje ili doprineti povećanju telesne težine.
Na primer:

• usporen rad štitaste žlezde,
• insulinska rezistencija,
• pojedini poremećaji rada nadbubrežnih žlezda,
• hormonske promene u menopauzi.

Međutim, kod velikog broja ljudi uzrok nije samo jedan.
Najčešće se radi o kombinaciji životnih navika, genetike i metabolizma.
Upravo zato je važno sagledati celu sliku, a ne tražiti jedno jednostavno objašnjenje.

Kada višak kilograma postaje zdravstveni problem?

Većina ljudi na gojaznost gleda prvenstveno kao na estetski problem.
Međutim, višak kilograma može povećati rizik od brojnih bolesti, među kojima su:

• dijabetes tipa 2,
• povišen krvni pritisak,
• bolesti srca i krvnih sudova,
• masna bolest jetre,
• poremećaji spavanja,
• bolovi u zglobovima.

Zato cilj lečenja nije samo da broj na vagi bude manji.
Mnogo je važnije da se smanji rizik od bolesti i poboljša kvalitet života.

Ne postoji univerzalna dijeta

Jedna od najvećih grešaka jeste traženje “najbolje dijete”.
Ne postoji plan ishrane koji odgovara svima.
Osoba koja ima 35 godina, sedi osam sati dnevno i ima insulinsku rezistenciju neće imati iste potrebe kao osoba od 60 godina sa dijabetesom ili poremećajem rada štitaste žlezde.
Zato uspešno mršavljenje ne počinje pronalaženjem nove dijete, već razumevanjem organizma.
Tek kada znamo šta je dovelo do povećanja telesne težine, možemo napraviti plan koji će dati dugoročne rezultate.

Ne krivite sebe

Možda je upravo ovo najvažnija poruka ovog teksta.
Ako ste više puta pokušavali da smršate i niste uspeli da zadržite rezultate, to ne znači da ste lenji ili da vam nedostaje karakter.
Telesna težina je rezultat složenog delovanja brojnih faktora.
Zato je ponekad potrebno promeniti način razmišljanja.
Umesto pitanja:
“Koju dijetu sada da probam?”
možda je bolje postaviti pitanje:
“Zašto moj organizam ne reaguje onako kako očekujem?”
Odgovor na to pitanje često predstavlja prvi korak ka trajnom rešenju.

Kada je vreme da se obratite endokrinologu?

Razgovor sa endokrinologom može biti koristan ukoliko:

• uprkos trudu ne uspevate da smršate,
• kilogrami se brzo vraćaju nakon dijete,
• imate višak kilograma uz povišen šećer, krvni pritisak ili masnoće,
• sumnjate da hormoni mogu imati uticaj na telesnu težinu,
• želite da pronađete uzrok problema, a ne samo novo kratkotrajno rešenje.

Pregled nije namenjen samo osobama koje žele da smršaju. Njegov cilj je da proceni da li postoje zdravstveni razlozi koji otežavaju regulaciju telesne težine i da napravi plan koji odgovara upravo vama.

Najčešća pitanja pacijenata

Da li su hormoni uvek razlog viška kilograma?
Ne. Hormoni mogu doprineti povećanju telesne težine, ali su najčešće samo jedan od faktora. Ishrana, fizička aktivnost, genetika i životne navike takođe imaju važnu ulogu.

Da li je dovoljno da jedem manje?
Smanjenje unosa hrane može biti deo rešenja, ali nije uvek dovoljno. Važno je razumeti zbog čega dolazi do povećanja telesne težine i prilagoditi plan lečenja konkretnoj osobi.

Zašto se kilogrami vraćaju posle dijete?
Brze dijete često daju kratkoročne rezultate jer ne rešavaju uzrok problema. Kada se vratimo starim navikama, organizam vrlo često vraća izgubljene kilograme.

Da li je moguće trajno smršati?
Da. Dugoročni rezultati su mogući kada se pronađe uzrok problema i napravi plan koji je realan, održiv i prilagođen načinu života pacijenta.

Kada je vreme da se obratite endokrinologu?

Ako imate utisak da ste isprobali različite načine mršavljenja, a kilogrami se uporno vraćaju ili ne uspevate da postignete željene rezultate, možda je vreme da potražite stručni savet.
Pregled kod endokrinologa može pomoći da se utvrdi da li na telesnu težinu utiču hormoni, metabolizam ili drugi zdravstveni faktori i da se napravi plan koji neće biti zasnovan na kratkotrajnim dijetama, već na dugoročnom očuvanju zdravlja.

U sledećem tekstu
Gojaznost nije estetski problem. Šta zapravo znači ova dijagnoza i zašto savremena medicina gojaznost smatra hroničnom bolešću?