Dr Vesna Cvetković Dr Vesna Cvetković, specijalista pedijatrije, subspecijalista endokrinologije, više od dve decenije radi na Klinici za pedijatriju Univerzitetskog Kliničkog Centra u Nišu, dok se dečjom endokrinologijom bavi skoro 20 godina. Njeno višegodišnje kliničko iskustvo obuhvata rad sa hospitalnim…
Profesor dr Dragan Dimić Profesor dr Dragan Dimić je nekoliko decenija svog profesionalnog rada posvetio izučavanju i lečenju endokrinoloških oboljenja kao što su dijabetes, poremećaji rada štitaste žlezde, ultrazvučna verifikacija i praćenje promena na štitastoj žlezdi, gojaznost, metabolički poremećaji i…
Docent dr Milena Velojić Golubović Docent dr Milena Velojić Golubović se dugi niz godina profesionalno bavi prevencijom, lečenjem i istraživanjima oboljenja u sferi endokrinologije. Fokus njenog kliničkog, ali i akademskog interesovanja je gojaznost, dijabetes, poremećaji štitaste žlezde i drugi metabolički…
Dr Danijela Stojić Dr Danijela Stojić je specijalista interne medicine, endokrinolog sa višedecenijskim iskustvom u lečenju dijabetesa, gojaznosti, oboljenja štitaste žlezde, poremećaja metabolizma i ostalih oboljenja u okviru domena endokrinologije. Dodatno se usavršavala na polju ultrazvučne dijagnostike i praćenja disfunkcije…
„Najviše me plaši da ću ponovo vratiti sve kilograme.“
Ovo je verovatno najčešća rečenica koju čujemo od pacijenata koji su već više puta pokušavali da smršaju.
Većina njih nije prvi put na tom putu.
Probali su različite dijete, programe ishrane ili intenzivne treninge. Nekada su izgubili pet, deset ili čak dvadeset kilograma. Bili su zadovoljni rezultatom, ali je posle nekoliko meseci težina počela da raste i vrlo brzo su se vratili na početak.
Posle nekoliko takvih iskustava mnogi izgube motivaciju.
Počinju da veruju da je trajno mršavljenje jednostavno nemoguće.
Istina je da održavanje telesne težine jeste izazov, ali to ne znači da je nemoguće. Ono zahteva drugačiji način
„Doktore, samo mi recite koju dijetu da držim.“
Ovo je rečenica koju endokrinolozi veoma često čuju na prvom pregledu.
Većina pacijenata dolazi sa željom da dobije novi plan ishrane ili savet kako da što brže izgubi višak kilograma.
Međutim, prvo pitanje koje bi trebalo postaviti nije:
„Kako da smršam?“
Već:
„Zašto ne uspevam da smršam?“
To je suštinska razlika između kratkotrajnih dijeta i medicinskog pristupa lečenju gojaznosti.
Cilj preg
„Doktorka, znam da imam višak kilograma. Ali da li je to zaista bolest?“
Ovo je pitanje koje mnogi pacijenti postavljaju na prvom pregledu.
Godinama se o gojaznosti govorilo kao o estetskom problemu ili posledici nedostatka discipline. Zbog toga mnogi ljudi osećaju krivicu, stid ili imaju utisak da su sami odgovorni za svoju situaciju.
Međutim, savremena medicina danas na gojaznost gleda potpuno drugačije.
Gojaznost je hronična bolest.
To ne znači da je svaka osoba sa viškom kilograma bolesna, ali znači da povećanje telesne težine može biti posledica složenih bioloških procesa i da, ukoliko se ne leči, povećava rizik od brojnih ozbiljnih zdravstvenih problema.
Najvažnije je da znate jednu stvar – gojaznost nije pitanje karaktera ili volje.
Ne razumem... jedem manje nego ranije, a kilogrami ne mrdaju.“
Ako ste makar jednom izgovorili ovu rečenicu, niste jedini.
Mnogi ljudi godinama pokušavaju da smršaju. Promene način ishrane, izbace slatkiše, krenu u šetnju ili teretanu, izgube nekoliko kilograma, a onda se sve vrati na početak.
Posle nekoliko takvih pokušaja često pomisle:
"Verovatno nemam dovoljno volje."
"Mora da radim nešto pogrešno."
"Takav mi je metabolizam i tu nema pomoći."
Istina je da višak kilograma nije uvek samo posledica toga koliko jedemo ili koliko se krećemo.
Na telesnu težinu utiču brojni faktori, a kod nekih ljudi upravo hormoni, metabolizam ili druga zdravstvena stanja mogu biti deo problema.
Zato je važno da,
Da li će dijabetes promeniti moj život?“
To je verovatno prvo pitanje koje većina pacijenata postavi nakon što sazna da ima dijabetes.
Da li ću morati zauvek da pazim šta jedem?
Da li više nikada neću smeti da pojedem kolač?
Da li ću moći da putujem?
Da li ću moći da se bavim sportom?
Da li ću imati komplikacije?
Takva pitanja su potpuno prirodna. Dijagnoza hronične bolesti kod većine ljudi izaziva strah i neizvesnost. Međutim, ono što je važno da znate jeste da dijabetes danas ne mora da predstavlja prepreku za kvalitetan, aktivan i ispunjen život.
Hiljade ljudi
„Da li je zaista vreme da odem kod endokrinologa?“
Mnogi pacijenti odlažu prvi pregled. Neki zato što nemaju nikakve tegobe, drugi zato što misle da će „srediti šećer ishranom“, a treći zato što ih plaši šta će čuti od lekara.
Često nam kažu:
"Još nije toliko visok šećer."
"Probaću prvo sam."
"Nisam hteo odmah da pijem lekove."
Takvo razmišljanje je razumljivo, ali nije uvek i najbolje rešenje.
Prvi pregled kod endokrinologa nije samo trenutak kada se propisuje terapija. Njegov cilj je da se utvrdi zbog čega je došlo do poremećaja, koliki je rizik od razvoja komplikacija i kako se bolest može što bolje kontrolisati.