Hashimoto, hipotireoza ili hipertireoza? Šta zapravo znače ove dijagnoze?

Piše: Docent dr Milena Velojić Golubović
Serijal: Bolesti štitaste žlezde | Deo 2 – Razumevanje dijagnoze

„Doktorka, imam Hashimoto. Da li je to ozbiljno?“

Ovo je jedno od najčešćih pitanja koje pacijenti postavljaju nakon što prvi put vide rezultate analiza ili ultrazvučnog pregleda štitaste žlezde.
Nekada dijagnozu saznaju slučajno, tokom sistematskog pregleda. Nekada zbog dugotrajnog umora, opadanja kose ili promena telesne težine. A vrlo često se, pre nego što dođu kod endokrinologa, suoče sa velikom količinom različitih informacija na internetu.
To može izazvati dodatnu zabrinutost.
Važno je znati da Hashimoto, hipotireoza i hipertireoza nisu isto, iako su međusobno povezani. Razumevanje ovih pojmova prvi je korak ka pravilnom lečenju i mirnijem odnosu prema sopstvenom zdravlju.

Štitasta žlezda nije samo jedan organ – ona utiče na ceo
organizam

Štitasta žlezda proizvodi hormone koji učestvuju u radu gotovo svih organa.
Kada ih ima premalo ili previše, organizam usporava ili ubrzava svoje funkcije.
Zbog toga osobe sa bolestima štitaste žlezde često ne dolaze kod lekara zbog “problema sa štitastom žlezdom”, već zbog:

• dugotrajnog umora,
• ubrzanog rada srca,
• promena telesne težine,
• osećaja hladnoće ili preterane toplote,
• nervoze,
• opadanja kose,
• problema sa koncentracijom.

Tek nakon pregleda postaje jasno da je zajednički uzrok svih ovih tegoba upravo poremećaj rada štitaste žlezde.

Šta je Hashimoto?

Hashimoto tireoiditis je autoimuno oboljenje.
To znači da imuni sistem, čija je uloga da štiti organizam od bakterija i virusa, greškom počinje da reaguje protiv sopstvene štitaste žlezde.
Ovaj proces se razvija postepeno.
Kod mnogih ljudi godinama ne izaziva nikakve tegobe, dok se kod drugih prvi simptomi pojavljuju već u ranoj fazi bolesti.
Važno je razumeti jednu stvar:
Hashimoto nije isto što i usporen rad štitaste žlezde.
Hashimoto predstavlja uzrok, odnosno bolest koja vremenom može dovesti do smanjene proizvodnje hormona.
Drugim rečima, osoba može imati Hashimoto, a da hormoni štitaste žlezde još uvek budu potpuno uredni.
Zbog toga nije svakom pacijentu potrebna terapija odmah nakon postavljanja dijagnoze.

Šta je hipotireoza?

Hipotireoza znači da štitasta žlezda proizvodi premalo hormona.
Organizam tada počinje da radi sporije.
Najčešći simptomi su:

• izražen umor,
• pospanost,
• osećaj hladnoće,
• usporenost,
• slabija koncentracija,
• povećanje telesne težine,
• suva koža,
• opadanje kose.

Ovi simptomi se razvijaju postepeno, zbog čega ih mnogi ljudi dugo ne povezuju sa bolešću.
Kod velikog broja pacijenata upravo je Hashimoto najčešći uzrok hipotireoze.

Šta je hipertireoza?

Za razliku od hipotireoze, kod hipertireoze štitasta žlezda proizvodi previše hormona.
Organizam tada radi ubrzano.
Pacijenti često opisuju:

• ubrzan rad srca,
• osećaj unutrašnjeg nemira,
• drhtanje ruku,
• preznojavanje,
• gubitak telesne težine uprkos dobrom apetitu,
• razdražljivost,
• probleme sa spavanjem.

Neki prvo potraže pomoć kardiologa zbog lupanja srca ili psihijatra zbog anksioznosti, a tek kasnije se ustanovi da je uzrok zapravo pojačan rad štitaste žlezde.

Da li svako odstupanje TSH znači bolest?

Ne.
Ovo je jedna od najčešćih zabluda.
TSH predstavlja važan laboratorijski pokazatelj, ali nije jedini na osnovu kojeg se postavlja
dijagnoza.
Njegova vrednost mora se tumačiti zajedno sa:

• simptomima koje pacijent ima,
• hormonima FT4 i FT3,
• antitelima,
• ultrazvučnim nalazom,
• godinama života,
• drugim bolestima i terapijama koje pacijent koristi.

Zbog toga nije preporučljivo samostalno donositi zaključke na osnovu jednog laboratorijskog rezultata.

Da li je Hashimoto opasan?

Jedna od najvećih briga pacijenata jeste pitanje:
“Da li ću zbog ovoga imati ozbiljne zdravstvene probleme?”
U najvećem broju slučajeva odgovor je ohrabrujući.
Kada se bolest na vreme prepozna i redovno prati, većina ljudi vodi potpuno normalan i aktivan život.
Najvažnije je da se hormoni redovno kontrolišu i da se terapija, ukoliko je potrebna, prilagodi svakom pacijentu pojedinačno.

Internet može pomoći, ali ne može postaviti dijagnozu

Danas je dovoljno nekoliko minuta da pronađete stotine tekstova ili video-snimaka o Hashimotu.
Problem je što su mnoga iskustva veoma različita.
Neko će napisati da mu je pomogla određena dijeta, neko suplement, a neko da mu terapija nije bila potrebna.
Istina je da ne postoji jedno univerzalno rešenje.
Svaka osoba ima drugačije tegobe, drugačije nalaze i drugačiji tok bolesti.
Zato plan dijagnostike i lečenja uvek treba prilagoditi konkretnom pacijentu.

Kada je vreme da se obratite endokrinologu?

Pregled se preporučuje ukoliko:

• imate odstupanja hormona štitaste žlezde,
• ultrazvuk pokazuje promene na štitastoj žlezdi,
• laboratorija pokaže povišena antitela,
• imate simptome koji traju duže vreme,
• u porodici postoje bolesti štitaste žlezde,
• želite stručno tumačenje svojih nalaza i savet o daljem praćenju ili lečenju.

Pravovremeni pregled često može otkloniti nedoumice, sprečiti nepotrebnu zabrinutost i omogućiti da se eventualni poremećaj otkrije u ranoj fazi.

Najčešća pitanja pacijenata

Da li je Hashimoto isto što i hipotireoza?
Ne. Hashimoto je autoimuna bolest koja može, ali ne mora odmah dovesti do hipotireoze.

Da li svako sa Hashimotom mora da pije terapiju?
Ne. Potreba za terapijom zavisi od rada štitaste žlezde, laboratorijskih nalaza, simptoma i procene endokrinologa.

Da li se Hashimoto može izlečiti?
Hashimoto je hronično stanje koje se ne može „izlečiti“ u klasičnom smislu, ali se veoma uspešno prati i kontroliše. Uz odgovarajuće lečenje i redovne kontrole, većina pacijenata vodi potpuno normalan život.

Da li ishrana može da izleči bolest štitaste žlezde?
Pravilna ishrana važan je deo zdravog načina života, ali ne može zameniti pregled, dijagnostiku i terapiju kada su oni potrebni.

Kada je vreme da se obratite endokrinologu?

Dijagnoza bolesti štitaste žlezde ne treba da bude razlog za strah, već podsticaj da svoje zdravstveno stanje bolje upoznate i pratite uz stručnu podršku.
Ukoliko imate simptome, odstupanja u laboratorijskim nalazima ili želite stručno mišljenje o svom zdravstvenom stanju, razgovor sa endokrinologom pomoći će vam da dobijete jasne odgovore i plan daljeg praćenja ili lečenja.

U sledećem tekstu
Kako izgleda pregled kod endokrinologa zbog bolesti štitaste žlezde? Šta možete da
očekujete od prve posete i koje analize su zaista potrebne?