PEDIJATRIJSKI VODIČ ZA RODITELJE – Poglavlje 7

San deteta – koliko sna je dovoljno i kada poremećaji sna zahtevaju pregled?

Piše: Dr Svetlana Stoiljković, specijalista pedijatrije

U ovom poglavlju saznaćete:

• Zašto je san važan za rast i razvoj deteta
• Koliko sna je potrebno u različitim uzrastima
• Zašto se deca bude tokom noći
• Kako razviti zdrave navike uspavljivanja
• Kada poremećaji sna zahtevaju pregled pedijatra
• Koje greške roditelji najčešće prave

„Moje dete ne spava celu noć…“

Nedostatak sna jedan je od najčešćih izazova sa kojima se roditelji susreću, naročito tokom prvih godina života deteta.
Mnogi roditelji dolaze kod pedijatra sa pitanjima:

• Da li je normalno da se dete često budi?
• Koliko sati sna je dovoljno?
• Da li je problem ako dete zaspi samo uz roditelja?
• Kako odviknuti dete od noćnog hranjenja?
• Kada loš san može biti znak zdravstvenog problema?
  Važno je znati da se potrebe za snom razlikuju od deteta do deteta. Ne postoji jedno pravilo koje važi za svu decu, ali postoje smernice koje pomažu roditeljima da procene da li dete spava dovoljno.

Zašto je san toliko važan?

San nije samo vreme odmora.
Tokom spavanja organizam:

• raste i razvija se,
• obnavlja energiju,
• jača imuni sistem,
• obrađuje informacije naučene tokom dana,
• razvija pamćenje i koncentraciju.

Deca koja redovno spavaju dovoljno lakše uče, bolje regulišu emocije i imaju više energije za igru i svakodnevne aktivnosti.

Koliko sna je potrebno detetu?

Potrebe za snom menjaju se sa uzrastom.

U periodu od rođenja do 3 meseca očekuje se da novorođenče, tj odojče spava i do 18h , dete od 1- 3 godine spava do 14h, a dete od 6 -10 godina spava u proseku do 12h. Ukoliko beba lepo napreduje, noću je ne treba buditi radi hranjenja.

Uopšteno govoreći:

• novorođenčad spavaju najveći deo dana,
• odojčad postepeno produžavaju noćni san,
• predškolskoj deci i dalje je potreban dnevni odmor,
• školskoj deci potrebno je dovoljno noćnog sna kako bi mogla da uče, rastu i pravilno se razvijaju.

Važno je posmatrati dete, a ne samo broj sati.
Dete koje se budi odmorno, raspoloženo i aktivno najčešće spava dovoljno.

Zašto se dete budi tokom noći?

Noćna buđenja mogu imati različite uzroke.
Kod beba su ona potpuno očekivana zbog:

• potrebe za hranjenjem,
• razvoja nervnog sistema,
• promene faza sna.

Kod starije dece uzroci mogu biti:

• ružni snovi,
• strah od odvajanja,
• bolest,
• zapušen nos,
• kašalj,
• nepravilne navike uspavljivanja,
• previše vremena pred ekranima.

Povremena noćna buđenja deo su normalnog razvoja.

Ukoliko se dete često budi tokom noći, omogućiti uslove za lakse uspavljivanje, npr muzika koju je mama slušala u toku trudnoće ili čitanje neke bajke nežnim i tihim glasom bez galame i paljenja svetla.

Kako razviti zdrave navike spavanja?

Rutina je jedan od najvažnijih faktora kvalitetnog sna.
Detetu pomaže kada:

• odlazi na spavanje u približno isto vreme,
• večernje aktivnosti budu mirne,
• izbegava ekrane pred spavanje,
• spava u prijatnoj i provetrenoj prostoriji,
• ima osećaj sigurnosti.

Redovne navike olakšavaju uspavljivanje i poboljšavaju kvalitet sna.

Takodje, deci koja pate od noćnog umokravanja, ne davati posle 18h slatkiše, grickalice i
striktno smanjiti unos tečnosti do 19h.

Da li dete treba da zaspi samo?

Ne postoji jedno rešenje koje odgovara svim porodicama.
Najvažnije je da način uspavljivanja bude bezbedan i da odgovara potrebama deteta i roditelja.
Kako dete raste, postepeno razvija sposobnost da se samostalno uspava.
To je proces koji zahteva vreme i strpljenje.

Ukoliko se radi o većem detetu koje ima strahove tokom noći i želi prisustvo roditelja u krevetu kao sigurnost, to omogućiti dok se ne oslobodi strahova, a naredna faza je – ostavljati vrata sobe otvorena uz neku tihu i laganu muziku ili upaljenu lampicu.

Kako ekrani utiču na san?

Telefoni, tableti i televizori mogu značajno otežati uspavljivanje.
Plava svetlost ekrana utiče na lučenje melatonina – hormona koji reguliše san.
Zbog toga se preporučuje da se ekrani ne koriste neposredno pre odlaska na spavanje.
Večernje čitanje, razgovor ili mirna igra mnogo su bolji izbor.

Savet pedijatra

Roditelji često misle da je problem u tome što se dete probudi tokom noći. Zapravo, kratka buđenja deo su normalne strukture sna i kod dece i kod odraslih. Mnogo je važnije koliko brzo dete ponovo zaspi i kako izgleda tokom dana. Ako je odmorno, dobro raspoloženo i pravilno se razvija, povremena buđenja najčešće nisu razlog za zabrinutost.

Kada je potreban pregled pedijatra?

Obratite se pedijatru ako:

• dete veoma teško zaspi tokom dužeg perioda,
• često se budi uz izražen plač ili bol,
• glasno hrče uz prekide disanja,
• izrazito je pospano tokom dana,
• poremećaji sna utiču na svakodnevno funkcionisanje porodice,
• roditelji imaju bilo kakvu zabrinutost u vezi sa spavanjem.

Kada je potrebna hitna medicinska pomoć?

Odmah potražite pomoć ukoliko dete:

• ima prekide disanja tokom sna,
• teško diše,
• ne može da se probudi,
• dobije grčeve tokom spavanja,
• iznenada izgubi svest.

Takve situacije zahtevaju hitnu procenu lekara.

Mit ili istina?

Mit: Dobro dete spava celu noć od rođenja.
Istina: Noćna buđenja potpuno su normalna tokom prvih meseci života.
Mit: Dete će lakše zaspati ako bude veoma umorno.
Istina: Prevelik umor često otežava uspavljivanje i dovodi do češćih buđenja.
Mit: Televizor pomaže detetu da zaspi.
Istina: Ekrani mogu otežati uspavljivanje i narušiti kvalitet sna.

Šta možete da uradite već danas?

• Uspostavite redovno vreme odlaska na spavanje.
• Napravite mirnu večernju rutinu.
• Isključite telefone, tablete i televizor najmanje sat vremena pre spavanja.
• Obezbedite mirnu, tamnu i provetrenu prostoriju.
• Posmatrajte kako dete funkcioniše tokom dana, a ne samo koliko sati spava.

Pitanja koja roditelji najčešće postavljaju

Da li je normalno da se dete budi noću?
Da. Povremena noćna buđenja deo su normalnog razvoja, naročito kod beba i male dece.

Koliko sna je dovoljno?
Potrebe zavise od uzrasta i individualnih karakteristika deteta. Važno je da se budi odmorno i bude aktivno tokom dana.

Da li dnevno spavanje ometa noćni san?
Kod mlađe dece dnevni odmor je važan deo pravilnog razvoja. Potrebe se menjaju kako dete raste.

Da li hrkanje tokom sna može biti problem?
Povremeno hrkanje nije neuobičajeno, ali učestalo glasno hrkanje ili prekidi disanja zahtevaju pregled.

Ključne poruke

• San je neophodan za pravilan rast i razvoj deteta.
• Potrebe za snom razlikuju se od deteta do deteta.
• Redovna rutina značajno poboljšava kvalitet sna.
• Ekrani pre spavanja mogu otežati uspavljivanje.
• Ako poremećaji sna dugo traju ili utiču na svakodnevno funkcionisanje, obratite se pedijatru.

Zaključak

Kvalitetan san predstavlja jedan od najvažnijih temelja zdravog odrastanja. Iako su povremena noćna buđenja i promene u ritmu spavanja deo normalnog razvoja, važno je razvijati zdrave navike od najranijeg uzrasta.
Roditelji najbolje poznaju svoje dete. Ako primetite da poremećaji sna traju dugo, pogoršavaju se ili utiču na svakodnevni život deteta i porodice, razgovor sa pedijatrom pomoći će da pronađete uzrok i odgovarajuće rešenje.

Kada je vreme za pregled?

Ako simptomi traju duže nego što očekujete, pogoršavaju se ili Vas bilo šta zabrinjava, obratite se pedijatru. Pravovremen pregled omogućava da se utvrdi uzrok tegoba, proceni da li su potrebna dodatna ispitivanja i odredi odgovarajući način lečenja.
Nijedan tekst ili savet ne može zameniti pregled deteta. Kada imate dilemu, razgovor sa pedijatrom je najsigurniji način da dobijete pouzdane informacije i preporuke prilagođene zdravstvenom stanju Vašeg deteta.