PEDIJATRIJSKI VODIČ ZA RODITELJE – Poglavlje 4

Dete neće da jede – kada je izbirljivost normalna, a kada razlog za pregled?

Piše: Dr Desanka Mršić, specijalista pedijatrije

U ovom poglavlju saznaćete:

• Kako se apetit menja tokom odrastanja
• Zašto deca postaju izbirljiva u ishrani
• Kada je slab apetit očekivan, a kada razlog za zabrinutost
• Kako razviti zdrave prehrambene navike
• Koje greške roditelji najčešće prave
• Kada je potrebno obaviti pregled pedijatra

„Moje dete ništa ne jede…“

Jedna od najčešćih briga roditelja jeste utisak da njihovo dete jede premalo. Dovoljno je da dete nekoliko dana odbija ručak ili jede samo omiljene namirnice, pa da se pojave pitanja:

• Da li unosi dovoljno hrane?
• Hoće li pravilno rasti?
• Da li mu nedostaju vitamini?
• Treba li ga nagovarati da jede?
• Da li je vreme za analize?

Ovakve dileme su potpuno razumljive. Ishrana je jedan od najvažnijih faktora za rast i razvoj deteta, pa roditelji često količinu pojedene hrane doživljavaju kao merilo zdravlja.
Međutim, dobra vest je da je izbirljivost u ishrani veoma česta i najčešće predstavlja normalnu razvojnu fazu.

Zašto dete odjednom jede manje?

Mnogi roditelji primete da dete nakon prve godine života počinje da jede manje nego ranije.
To je potpuno očekivano.
U prvoj godini života dete raste veoma brzo i ima velike potrebe za energijom. Nakon toga tempo rasta prirodno usporava, pa se smanjuje i apetit.
To ne znači da je dete bolesno.
Naprotiv, kod većine dece to je normalan deo razvoja.
Zbog toga nije potrebno porediti količinu hrane koju dete pojede sa onom iz perioda kada je bilo beba.

Šta je izbirljivost u ishrani?

Izbirljivost znači da dete prihvata mali broj namirnica ili odbija određene ukuse, boje ili teksture hrane.
Najčešće se javlja između druge i pete godine života.
Na primer, dete može:

• jesti samo nekoliko omiljenih jela,
• odbijati povrće,
• izbegavati meso,
• tražiti da se hrana servira na isti način,
• odbijati da proba nešto novo.

To je najčešće razvojna faza kroz koju prolazi veliki broj dece.

Da li treba terati dete da jede?

Jedan od najvažnijih saveta pedijatara glasi:
Ne.
Nagovaranje, ucenjivanje ili kažnjavanje zbog hrane najčešće imaju suprotan efekat.
Obrok tada postaje neprijatno iskustvo, a dete razvija još veći otpor prema hrani.
Roditelji treba da odlučuju:

• kada će biti obrok,
• šta će biti ponuđeno,
• gde će porodica jesti,

dok dete odlučuje koliko će pojesti.
Na taj način razvija zdrav odnos prema hrani i uči da prepoznaje osećaj gladi i sitosti.

Kako pomoći detetu da prihvati novu hranu?

Usvajanje novih ukusa zahteva vreme.
Ponekad je potrebno ponuditi istu namirnicu više puta pre nego što je dete prihvati.
Korisno je:

• jesti zajedno kao porodica,
• nuditi raznovrsne namirnice,
• ne odustajati nakon prvog odbijanja,
• uključiti dete u pripremu hrane,
• pohvaliti trud da proba novu namirnicu.

Najvažnije je da obrok ostane prijatan deo porodičnog dana.

Da li dete mora da pojede ceo tanjir?

Ne.
Potrebe za hranom razlikuju se od deteta do deteta, ali i iz dana u dan.
Nekada će dete imati veći apetit, a nekada manji.
Mnogo je važnije pratiti:

• rast,
• telesnu težinu,
• energiju,
• raspoloženje,
• razvoj,

nego količinu hrane koju je pojelo tokom jednog obroka.

Kada slab apetit može biti znak zdravstvenog problema?

Iako je izbirljivost uglavnom bezazlena, postoje situacije koje zahtevaju pregled pedijatra.
To su:

• gubitak telesne težine,
• usporen rast,
• odbijanje gotovo svih namirnica,
• učestalo povraćanje,
• bol pri gutanju,
• česti bolovi u stomaku,
• izraženo bledilo ili malaksalost,
• dugotrajan gubitak apetita.

U tim slučajevima pedijatar će proceniti da li su potrebne dodatne analize.

Da li su vitamini i sirupi za apetit rešenje?

Roditelji često očekuju da će sirupi ili vitamini rešiti problem.
Kod većine zdrave dece to nije slučaj.
Ako dete pravilno raste i razvija se, dodatni preparati uglavnom neće povećati apetit.
Njihovu primenu treba razmotriti samo kada za to postoji medicinska indikacija ili preporuka pedijatra.

Savet pedijatra

Nemojte procenjivati zdravlje deteta na osnovu jednog obroka ili jednog dana. Pedijatar mnogo više pažnje posvećuje tome kako dete raste tokom meseci, kako napreduje u telesnoj težini i kakvo je njegovo opšte stanje. Dete koje pravilno raste najčešće unosi dovoljno hrane, čak i kada roditelj ima utisak da jede vrlo malo.

Kada je potreban pregled pedijatra?

Obratite se pedijatru ako:

• dete gubi na telesnoj težini,
• ne raste očekivanim tempom,
• odbija gotovo svu hranu,
• ima česte bolove u stomaku,
• javlja se povraćanje,
• postoji sumnja na nutritivne nedostatke,
• roditelji imaju ozbiljnu zabrinutost zbog ishrane.

Kada je potrebna hitna medicinska pomoć?

Odmah potražite pomoć ukoliko dete:

• ne može da proguta ni tečnost,
• pokazuje znake ozbiljne dehidratacije,
• uporno povraća,
• ima izražene bolove u stomaku,
• izrazito je malaksalo ili bezvoljno.

Mit ili istina?

Mit: Zdravo dete mora da pojede ceo tanjir.
Istina: Deca najbolje regulišu količinu hrane kada im roditelji ne stvaraju pritisak tokom obroka.
Mit: Ako dete odbije ručak, odmah treba ponuditi omiljenu hranu.
Istina: Time dete uči da odbijanjem može da bira jelovnik.
Mit: Sirupi za apetit rešavaju problem izbirljivosti.
Istina: U većini slučajeva pravilne navike mnogo su važnije od bilo kog preparata.

Šta možete da uradite već danas?

• Organizujte redovne porodične obroke.
• Ograničite grickalice između obroka.
• Nemojte koristiti telefon ili televizor tokom jela.
• Nudite novu hranu bez prisile.
• Pohvalite dete kada proba nešto novo, čak i ako pojede samo jedan zalogaj.

Pitanja koja roditelji najčešće postavljaju

Da li je normalno da dete jede samo nekoliko namirnica?
Da. Mnoge faze izbirljivosti prolaze spontano uz strpljenje i doslednost roditelja.

Da li treba nuditi desert kao nagradu?
Ne. Na taj način slatkiši postaju vredniji od glavnog obroka.

Koliko dugo traje faza izbirljivosti?
Kod većine dece nekoliko meseci do nekoliko godina, uz postepeno prihvatanje novih namirnica.

Da li odmah treba raditi analize krvi?
Ne uvek. O potrebi za analizama odlučuje pedijatar nakon pregleda i procene rasta i razvoja.

Ključne poruke

• Izbirljivost u ishrani veoma je česta u detinjstvu.
• Apetit se prirodno menja kako dete raste.
• Prisiljavanje na jelo može pogoršati problem.
• Rast i razvoj mnogo su važniji pokazatelji zdravlja od količine hrane u jednom obroku.
• Ako dete ne napreduje ili gubi na težini, potreban je pregled pedijatra.

Zaključak

Izbirljivost u ishrani predstavlja izazov za mnoge porodice, ali u najvećem broju slučajeva nije znak ozbiljne bolesti. Strpljenje, pozitivna atmosfera za stolom i dosledne navike najbolji su način da dete postepeno razvije zdrav odnos prema hrani.
Najvažnije je posmatrati dete u celini – kako raste, kako se razvija i kakvo je njegovo opšte zdravstveno stanje. Ako imate nedoumice ili osećaj da slab apetit traje predugo ili utiče na razvoj deteta, razgovor sa pedijatrom pomoći će da dobijete pouzdane odgovore i odgovarajuće smernice.

Kada je vreme za pregled?

Ako simptomi traju duže nego što očekujete, pogoršavaju se ili Vas bilo šta zabrinjava, obratite se pedijatru. Pravovremen pregled omogućava da se utvrdi uzrok tegoba, proceni da li su potrebna dodatna ispitivanja i odredi odgovarajući način lečenja.
Nijedan tekst ili savet ne može zameniti pregled deteta. Kada imate dilemu, razgovor sa pedijatrom je najsigurniji način da dobijete pouzdane informacije i preporuke prilagođene zdravstvenom stanju Vašeg deteta.